DREN DRENJAK VOCKA CUDNOVATA

DREN DRENJAK VOCKA CUDNOVATA

 Први сусрети са дреном. Педесетих година прошлог века, у време сиромаштва и немаштине, са осталом децом  тумарао бих по шуми тражећи „дрењке“,нама драгу посластицу. У селу су од њих правили сокове и џемове, али, то се није смело дирати до зиме. Мајка нам је радије давала пекмез од шљива, а оно од дрена је увек штедела, говорећи да је боље да га има – „за лијека“... Слушали смо и старе песме,како Марко цеди „суву дреновину“, а и стари су је радо користили за држалице за пољопивредне алатке, као једно од најтврђих и најотпорнијих материјала.
  Производња садница. Раних осамдесетих година прошлог века, пратећи неку ТВ емисију, први пут сам чуо да се у медитеранским земљама дрен узгаја и плантажно. Сетио сам се детињства и отишао у шуму с намером да пронађем одговарајуће саднице за формирање воћњака.Увидео сам да је дрен у природи жбунаста биљка те да је практично немогуће наћи садницу са одговарајућим кореновим системом. Чврсто решен да сам произведем садни материјал, најпре сам се обратио воћарским стручњацима,од којих сам добио разочаравајући одговор. Наиме,рекли су ми да је дрен дивља жбунаста биљка, да се код нас не води као воћка и да о њему не постоји никаква литература. Без обзира на све нису ме поколебали.


 Једне давне јесени посејао сам семе дрена. Након прве године из земље ништа није исклијало! Био сам стрпљив и сачекао још једну. Опет ништа... Међутим, у наредних шест месеци појавиле су се прве клице што значи да семе ове биљке клија након 29 - 30 месеци!
 После тога уследило је вишегодишње нимало једноставно плевљење - уклањање корова од садница које сам затим почупао, корен и стабло маказама прописно обрадио и онда их на одговарајућем одстојању поново засадио (тзв.“школовање биљке“). На том месту су остале још три године, уз мукотрпно чишћење од корова. Након шест сезона добио сам саднице од једног метра, дебљине оловке, са изузетним кореновим системом.  Дрен почиње да цвета и рађа једанаесте – дванаесте године. Лепота стабла, цвета и дивни мркоцрвени плодови права су награда за ово чекање.
Еволуција. Према Дарвиновој теорији, његовој методологији разврставања врста и  оскудној стручној литератури, закључак је да је дрен редак живи фосил. Може се наћи у свим поднебљима и на свим врстама земљишта. У природним стаништима ово листопадно дрво најчешће расте у виду жбуна а ређе у виду стабла. Доживљава старост до триста година. Млада биљка има пирамидалну крошњу која се временом све више шири. Корен дрена саткан је од начичканих, коврчавих , танких, наоко нежних жилица које старењем  продиру у земљу до 1,20 метара дубине. Не бира земљиште а и различити климатски услови му не сметају. Успева у топлим, хладним, влажним, сувим а и загађеним подручјима до 1200 метара надморске висине. Добро подноси ветровита и снежна подручја. Ове особине допуштају му широку лепезу садње: за заштиту индустријског отпада, ревитализацију рудне јаловине, градских депонија, ерозивног земљишта као и озелењавања градских површина (јер не подиже бетонске и асфалтне подлоге). Има светлу кору која старењем постаје храпавија. Цветови су хермафродитни(двополни), одмарајуће жуте боје, излазе од половине фебруара до половине априла, што зависи од надморске висине. Веома је значајан као медоносна биљка. Цвет дрена за пчеле је права благодет, јер после зимовања даје доста нектара и поленовог праха у периоду кад их у природи нема. Зна се да једно пчелиње друштво, у периоду кад дрен цвета може да сакупи до 10 килограма нектара неопходног за пролећни развој. Кожасти елипсасти листови формирају се у периоду април - мај а у јесен попримају жуто - зелену боју. Зрели плодови углавном су тамноцрвене а ређе и жуте боје, који се беру од половине августа до краја октобра. Тако за ову биљку важи необично правило – први цвета а задњи сазрева. У пуној зрелости са једног стабла може се убрати до двеста килограма плода.
 УЗГАЈАЊЕ И РАЗМНОЖАВАЊЕ ДРЕНА
Дрен се може узгајати на два начина и то:
1.Плантажно као жбунови - сади се у размаку 3 х 1,5 или 3 х 2 метра, што зависи од квалитета земљишта.
2.Плантажно као стабла - сади се у размаку од 5 х 5 или 5 х 4 метра што зависи од квалитета земљишта и жеље за квалитетним техничким дрветом.
Овај начин плантажног гајења обезбеђује раст стабла и до десет метара са максималним родом и завидном количином квалитетног техничког дрвета
Саднице дрена род почињу да дају између десете и дванаесте године што зависи од земљишта. Важно је напоменути да се дрен гаји без хемијске заштите јер не постоји опасност од штеточина и болести. У природи се размножава семеном и плод задржава генетску крупноћу.
 Дрен се може размножавати и резницама и калемњењем, а тиме постиже извесни помак у крупноћи плода. Важно је истаћи да се овим постиже крупноћа семена док  се меснати  део плода незнатно увећава. Овим начином размножавања век  му се скраћује на 150 година.
Дрен као лек. Плод дрена садржи фруктозу и глукозу а богат је витамином „це“. Суве дрењине и сирупи(без шећера) благотворно делују на органе за варење. Зрели плодови су киселкастог укуса, веома хранљиви и лековити. Користе се за јело у свежем стању и прерађени у мармеладу ,џем, сокове и ракију. Земље медитерана од дрена справљају најквалитетније вино и сирће, те кувају јела са истим, користе га и као зачин. Суви плодови зачин су за месо.  Дрењине су богате пектином, сабира се плод и кора од дрвета, те суше на умереном сунцу. У облику чаја лек је против болести црева и грознице, те против сваког пролива. Идеалне су за припрему мармеладе, џема и сокова, а од њих  се пече и изванредна ракија.
У народној медицини од корена, коре, листа и цвета справљају се чајеви.Од зрелих плодова припремају се разни производи који се користе као храна и као лек.Према искуству медитеранских земаља - дрењине посуте шећером могу се чувати свеже неколико месеци. Могу да се замрзну или осуше. Свеже и осушене препоручују се малокрвним особама, за кожна оболења и друго. Грозницу лечи цвет и кора а такође џем и сок.
Дрен кроз обичаје и историју. У народу постоји веровање да се уношењем бадњака са дреном у кућу симболизује уношење здравља. О дрену је писао славни Хомер у својој „Одисеји“, наводећи да је Одисеј имао копље од „дреновине“.Сматрало се да је то најчвршће дрво, жилаво, несаломиво и убојито.Та чврстоћа и дуговечност истакнута је у три речи - “здрав к`о дрен“. Познато је да су дрењине богат извор биолошких састојака о чему је чак писао и Хипократ, зачетник медицине. Наводио је да су сви делови воћке ефикасни у лечењу дијареје и других оболења органа за варење. С тим у вези користе се у лечењу малокрвности, богиња, болести бубрега, шећерне болести, гушобоље, као и за зарастање рана. Забележено је да су после косовске битке продуктима дрена у манастирима лечени рањеници.
Улога дрена у лечењу људског немара. Значај очувања животне околине за људску егзистенцију, начин њеног коришћења и организовања, као и правилно понашање у животној околини, тема је о којој сваки појединац треба да има стварна знања - од глобалног до локалног нивоа. То је уједно и цивилизацвијско достигнуће, али уско повезано са економском снагом, друштва и спремношћу заједнице да улаже у пројекте очувања и заштите животне околине.
 У држави  Србији стање животне средине у много чему је катастрофално. Када се погледа са било које стране, земља нам је у кратерима.То су последице вишедеценијског лошег газдовања природним ресурсима - површински копови рудника са јаловиштима, термоелектрана са пепелиштима, депонија дуж путева и водотока. Путно и пољопривредно земљиште је голо – без ветро и снежно - заштитног појаса, једноставно,  надлежни а неуки примитивац међу нама “победио је природу“, на начин који води самоубиству народа или његових великих и све већих делова.
 Током минулих година сведоци смо катастрофалних поплава у Србији са посебним освртом на термоелектрану Обреновац као и на остале термоелектране са пепелиштима и поплављеним површинским коповима рудника угља. Већина фабричког отпада остаје у кругу предузећа што је случај и са пепелом у термоелектрани „Никола Тесла“. Зна се да пепео и шљака из термелектрана представљају већину индустријског отпада - милијарде тона у Србији .Сав пепео остаје на привременим депонијама где га мало шта спречава да полети ка насељеним местима. Деца су најугроженија, честице које заврше у плућима заувек остају у организму.  Питање је само да ли ће се касније испољити кроз бронхитис, астму или канцер.У досадашњој пракси делимично се примењује стара метода заштите - прскање пепела и непотпуно прекривање депоније пепелишта земљом  на коју се сеје нека врста траве, што све скупа не решава проблем.
Решење за санацију депонија, јаловишта и пепелишта. Елиминација ризика од разношења пепела са депоније односно потпуну култивацију депоније може се извршити управо са једном исконском воћком! Погађате, реч је о дрену. Како?
 Након пуњења депоније – касете пепелишта, најпре се по већ доказаним искуствима усваја пројекат за затрпавање, након чега се приступа реализацији. Најпре се простор  прекрије дебљим слојем земље, па на размаку 4 х 4 метра ископају рупе 1 х 1 метар у које се убацује родна земља па се на средини прописно саде стабла дрена,и на крају земљом      комплет прекрива депонија – пепелиште, те затравни са одговарајуће четири врсте траве. У почетку по потреби све то заливати.
  Дрен је, дакле, природни “диносаурус“ - Богом дан за ревитализацију рудних јаловишта, градских депонија, водообалних утврђења, клизишта, снежних наноса, путева, пољозаштиту и заштиту од  ветрова.
 Гајења дрена – велика шанса. Како наш народ, по неком неписаном правилу, углавном не користи оно што му је на дохват руке него радије посеже за нечим што се рекламира и увози, није чудо што је пут до успеха много тежи. Не прихватају оно наше аутохтоно, сигурно и испитано, а самим тим и вредније. Имајући у виду да се све већи број земаља у свету бави производњом  јагодичастог  воћа, неминован је пад цена на светском тржишту. Да наши произвођачи  овог воћа не би банкротирали, као једно од решења препоручује се да се  на време окрену  плантажном гајењу дрена. Иначе ни један врт и окућница не би  требало да буде без ове јединствене и вредне воћке. Треба нагласити да се током производње дрена не сме понашати онако како се понашају  произвођачи јагодичастог воћа. Наиме, јагодичасто    воће се искључиво гаји за извоз и то у непрерађеном облику у леденим сантама. Светским откупљивачима остаје лакша прерада овога воћа које ми касније откупљујемо по вишеструко вишој цени. Познато је да су производи од дрена далеко најскупљи на светском тржишту. У земљама медитерана    дрењине се интезивно прерађују и на светско тржиште пласирају као скупи готови производи. Дрењине перађене у сок, слатко, џем, намазе, воћне јогурте, вино, ракију    и друге прехрамбене и лековите производе, веома су цењене на светском тржишту. Поређења ради, постоји податак да се у свету годишње произведе око 400000 тона малине, од тога око 80.000 хиљада тона у Србији. Земље медитерана произведу 300.000 хиљада тона дрењине а у Србији само незнатан износ за своје потребе народ убира у природи! Ово искуство је уједно и мој допринос у борби против производње и промета генетски модификоване хране.
 Закључак. Здравље, заштита животне околине, отклањање последица људске небриге, као и питање рада па и егзистенције многих породица, одговор је зашто је дрен преживео миленијуме и дочекао наше време! Зашто је све више малигних обољења? Аерозагађења, примена адитива у прехрамбеној индустрији, све већи број синтетизованих додатака свим животним намирницама, неконтролисана употреба пестицида у воћарству и селој пољопривреди, као и „подизање нивоа толеранције“, на врху са ГМО производима – главни су узроци. А управо дрен садржи доста лековитих материја, јак је антиоксидант   и  делује повољно на човечији организам. Нема природних непријатеља па га не треба прскати и због тога спада у здраву храну.Поред својих лековитих моћи дрењак једнако лепо изгледа у пролеће док цвета као и у августу када је окићен загасито црвеним пло       довима, који трају до краја октобра.
Дрен је, дакле,  храна и лек али и украс баште и околине. Живео је пре нас, живео са нама. И сада је ту. Чека да га прихватимо и искористимо. Да нам помогне, нахрани, излечи, сачува, обнови све што смо запустили и напустили...Пружимо му руке и дајмо поверење. Вратиће нам много више...
 Март 2015.                        Илић Чедомир, инг.заштите на раду
                            В.Мишића 42,  Бајина Башта
                            Телефон: 031/865-487